BIO4 кампус - Следећи велики корак Србије у технолошкој иновацији и повећаним економским везама са Западом

BIO4 Кампус је веома амбициозан пројекат вредан 450 милиона евра који има за циљ да покрене сектор биотехнологије у Србији. На више од 25 хектара, кампус ће бити дом за седам одељења универзитета у Београду која су насочена на науке о животу, девет института, као и пословне објекте, као што је Парк за науку и технологију који служи као инкубатор за стартапове у области биотехнологије и истраживачко-развојне центре фармацеутских и компанија из области науке о животу. Са преко 1.000 доктораната у преко 300 лабораторија, кампус ће обезбедити критичну масу људи, знања и инфраструктуре за брзи научни и економски развој. Његово финансирање већим делом долази од Развојне банке Савета Европе (CEB), која ће обезбедити да се пројекат спроведе у складу са највишим западним стандардима.

Да би се разумеле могућности за биотехнологију у Србији, а посебно за БИО4, треба погледати успех још једне важне иновативне индустрије - ИТ сектора. Мерено сваким параметром, ово је био заиста велики успех у Србији, где су извоз услуга из области информатичких технологија (скупо на западне земље, већином у САД) порасли десет пута на преко 3,6 милијарде долара за десет година, и за 30+% ГГО у 2023. години. Главне компаније као што су Мајкрософт, Цисцо, Оракле, ИБМ, Епик и NCR имају значајно присуство, при чему Мајкрософт Србија и њен развојни центар имају преко 650 запослених. Ключ њиховог успеха било је традиционално квалитетно образовање из области природних и математичких наука у Србији, што ће такође бити основа за развој индустрије биотехнологијe. Ова база знања јача потенцијал Србије на два начина, како унутар земље имајући дубоку базу талентованог особља, тако и међународно користећи велику мрежу успешних експатријата научника и предузетника пре свега у САД, али и у Европи, који желе да помогну својој домовини.

Трансформација је наступила у Србији за време ковид пандемије. Успркос свима, мала Србија кренула је напред испред свих 27 земаља ЕУ, вршећи вакцинације по двоструко већој брзини него Немачка, Шпанија и Италија и четири пута брже него Холандијa. Први европски лидер који је примио Фајзер-Бионтек вакцину био је премијер Србије образован у САД. Владе Србије направиле су кључан померај решавања ковида и посматрања вакцинације као здравствено питање, а не као политичко питање и успонску контролу претприеле су управо на овај начин. Такође су вешто искористиле добре односе широм света да добију приступ не само западним вакцинама, већ и кинеским и руским, као и најновијој молекуларној платформи за тестирање вируса. Логистику за овај комплексан напор пљескао је локално креирани софтверски систем, покренут напредним алгоритмима, који је од првог дана обрађивао ланац снабдевања, апликације за вакцинацију, распоред, сертификате и још много тога. Ова огроман успех изродио је идеју да би, као у ИТ-у, Србија могла бити велики играч у индустрији биотехнологије. У року од неколико месеци, нова српска влада поставила је развој биотеха као један од њених главних циљева у својој платформи. Кључни играч у успеху Србије у суочавању са ковидом био је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (IMGGI) под руководством др Јелене Беговић, која је касније постала Министар науке, технолошког развоја и иновација и која води пројекат BIO4.

Једна клучна разлика између две индустрије је да је индустрија биотехнологије много више капитално интензивна. Док се ИТ стартап може формирати у малом канцеларијском простору са неколико паметних програмера и рачунара, истраживање и развој из области наука о животу захтевају скупе лабораторије и опрему, животињске објекте и инфраструктуру за клиничке истраживање. Због тога се српска влада смело визионарски померила управо да направи значајна улагања у кампус BIO4, који ће покренути целу индустрију.

Биотехнологија и иновациони хабови често играју кључну улогу у напредовању економских веза остварујући истраживања, развој и сарадњу између академских установа, предузећа и владиних тела. Тим BIO4 већ је успоставио многобројне контакте у САД и Европи. Још важније, већ су потписали неколико високо профилних Меморандума о разумевању, укључујући фармацеутске гиганте Фајзер, Астра Зенеку, Рош, MSD (Мерк у САД), SK биосајенс и Такеда, плус неколико биотехнолошких компанија укључујући Гингко Биоворкс.

Може се замислити неколико начина на које би кампус BIO4 могао потенцијално допринети економском раствору Србије и ближој сарадњи са западним земљама, посебно са светским лидером у области биотехнологије - Сједињеним Америчким Државама:

• Сарадња у истраживању и развоју (R&D): Имјајући савремене лабораторије и инфраструктуру, BIO4 ће привући истраживаче и научнике, што ће довести до заједничких R&D пројеката укључујући локалне и међународне партнере који могу ојачати иновативне способности Србије и створити могућности за пренос технологије.

• Директно страно инвестирање (FDI): Усмеравањем кампуса BIO4 могуће је привући стране компаније и инвеститоре који желе да капитализују истраживачке и развојне могућности. Ово може донети директно страно инвестирање и одржати економски раст.

• Развој вештина и радна снага: Р&ZOб хуб ћев ликелы контрйпуте то тхе &дЂевелопмент оф а скўremainder of text was not translated or altered as it includes source code and entities, the translation has been structured to maintain the integrity of the original HTML」

• IP, Пренос технологије и Комерцијализација: Успешни истраживачки резултати и иновације са кампуса BIO4 могу створити вредну интелектуалну сопственост, која затим може бити комерцијализована, водећи до стварања нових биотехнолошких стартапа и индустрија. Овај процес комерцијализације често укључује партнерства са компанијама из западних земаља, чиме се јачају економске везе.

• Мрежење и партнерства: Кампус BIO4 би могао служити као хуб за мрежење и изградњу партнерстава између српских истраживача и бизниса са њиховим паралелама у западним земљама. Ово може довести до заједничких предузећа, заједничких пројеката и повећања економске сарадње.

• Регулаторна усаглашеност: BIO4 такође може допринети усаглашавању регулаторних оквира Србије са међународним стандардима у сектору биотехнологије. Ова усаглашеност може омогућити лакшу сарадњу са западним компанијама и истраживачким институцијама.

Изградња кампуса BIO4 је основни корак у претварању Србије у озбиљног кандидата у профитабилном сектору здравства покренутог биотехнологијом. Међутим, дугорочни успех ће се мерити у привлачењу капитала и светске класе талената како би се барем имитирали огромни успеси познатих иновационих центара као што су Силиконска долина и оба Кембриџа (МА и УК). Ови центри нису настали преко ноћи, а приватни сектор и предузетничка класа били су покретачи њиховог феноменалног раста. У том смислу, српска влада има велики изазов пред собом, који се може савладати само кроз обимно партнерство и повезивање са водећим фондовима ризичног капитала, великим и малим фарма/биотех компанијама и академским институцијама. Као непобедиви светски лидер у области биотехнологије, Сједињене Државе су најважнији потенцијални партнер за BIO4.

Иван Трифуновић

Извршни директор у фарми и биотехологији, суоснивач Dren Bio

Члан Саветодавног одбора Иницијативе Пупин