Изградња мостова између Србије и САД путем инвестиција

Значај привлачења страних директних инвестиција и случај Србије

Улога страних директних инвестиција (SDI) у подстицању економског раста у земљама у развоју истиче се с разлогом: оне обезбеђују веома потребан прилив капитала, унапређују инфраструктуру и људски капитал, а такође доносе нове технологије и радна места. Неки од најзначајнијих примера земаља у развоју сличних Србији по величини и броју становника које су забележиле брз раст након привлачења SDI су Мађарска и Словачка, које су од почетка 2000-их остваривале годишњи раст БДП-а од 3,5% до 6%.

Између 2000. и 2010. године, Србија је привукла значајне SDI, и трансформисала кључне секторе као што су финансије, телекомуникације, индустријска производња, трговина, роба широке потрошње и енергетика. У периоду од 2000. до 2023. године, коефицијент корелације између раста БДП-а и прилива SDI износи око 0,96, што указује на снажну позитивну везу. Сам раст је варирао између 3% и 7%, са изузетком рецесије у 2009. години, која је била последица светске економске кризе.

САД куцају на врата Србије

Након пада Милошевића 2000. године, Србија је почела да поправља свој нарушени међународни углед, и да обнавља билатералне односе са Сједињеним Државама. Прва значајна америчка инвестиција била је приватизација највећег произвођача челика у земљи, Сартид, који је 2003. године откупила корпорација US Steel за 23 милиона долара. Иако је касније компанија продата, а данас се налази у власништву кинеске HBIS групе, наредни пројекти попут аквизиције фабрике дувана у Нишу од стране Philip Morris (2003), отварање Microsoft Development Center-а (2005) и NCR Voyix-а у Београду (2011) сматрају се великим успехом.

Утицај америчких инвестиција на Србију

Године 2024. Сједињене Државе биле су трећи највећи инвеститор у Србији са 11% укупних SDI, иза Немачке и Италије. У последње две деценије, америчке компаније уложиле су преко 14 милијарди долара у Србију и запослиле око 30.000 људи.

У геополитичком контексту, сектори енергетике и инфраструктуре Србије су историјски били под доминацијом руских и кинеских инвестиција. Русија је одржала снажно присуство у енергетском сектору, док су кинеске компаније играле кључну улогу у инфраструктурним пројектима. Међутим, последњих година дошло је до повећаног америчког ангажмана, што сигнализује диверзификацију партнерстава. Значајан пример је пројекат Моравски коридор, важан аутопут који повећава регионалну повезаност, а финансиран је и изграђен у партнерству са компанијом Bechtel. Поред тога, у септембру 2024. године Србија и Сједињене Државе су потписале историјски Споразум о енергетској сарадњи, који се фокусира на повећање енергетске безбедности и диверзификацију извора енергије. Ово представља важан корак у ширењу стратешких савеза Србије и престанку земље да се ослања само на традиционалне партнере.

Такође, америчке инвестиције су у великој мери допринеле регионалној стабилности и указале на Србију као поузданог партнера, уз међународно признање њеног економског потенцијала и стабилног раста од скоро 4% на крају 2024. године. Бољи животни стандард, прекогранична енергетска и транспортна инфраструктура су одиграли важну улогу у јачању регионалних веза и смањењу тензија. Сједињене Државе су снажно подржале иницијативу Open Balkan, која је усмерена на регионалну сарадњу и интеграцију на Западном Балкану. Нажалост, иницијатива је тренутно у застоју због недостатка ангажмана Немачке.

Бум америчких инвестиција је имао и велики утицај на стартап културу у Србији и тржиште ризичног капитала, при чему стартап екосистем расте око 30% годишње. Током последње деценије, амерички капитал је подстакао раст стартапова и приступ међународном финансирању, тиме истичући глобални технолошки потенцијал Србије. Истакнути примери српских компанија које су успеле захваљујући америчкој подршци укључују Tenderly (подржан од Accel-а), Nordeus (купљен од Take-Two Interactive за 378 милиона долара) и 3Lateral (сада део Epic Games-а). Овај инвестициони раст помогао је Србији да постане регионални центар за иновације, посебно у областима вештачке интелигенције, финансијских технологија, биотехнологије и гејминга.

Anari AI је пионир у развоју AI cloud чипова, док Seven Bridges Genomics има знатни ангажман у медицинским открићима. Fintech сектор цвета са делатностима на блокчејну компаније Tenderly и услугама прекограничног плаћања компаније Payoneer. Истовремено, гејминг индустрија доживљава интензиван раст, са компанијама Nordeus, 3Lateral и Ubisoft које учвршћују репутацију Србије као европског центра за развој игара.

Поред капитала, амерички менторски програми и финансијска помоћ су трансформисали српско пословно окружење, и претворили га из окружења склоног избегавању ризика у привреду са високим потенцијалом раста и иновацијама. Са све већим бројем америчких инвеститора, успешним изласцима на тржиште и напредним технолошким достигнућима, Србија напредује на међународној сцени и спремна је за даљи раст.

Водеће америчке компаније попут NCR-а, Rivian-а, Oracle-а, IBM-а, Databricks-а и Microsoft-а, одиграле су кључну улогу у јачању технолошког потенцијала Србије. Уз велике истраживачке и развојне центре, Databricks и Microsoft су допринели трансферу напредних знања и усвајању најновијих технологија.

Зашто је Србија добро место за инвестиције?

Прво, важно је истаћи геостратешку позицију Србије. Историјски, земља се увек налазила на раскршћу трговачких путева који повезују Европу и Азију, различите цивилизације и велике силе. Њен транзитни положај остаје најбољи у региону. Поред тога, тржиште ЕУ, са 449 милиона становника, лако је доступно, упркос томе што Србија није чланица Уније, и представља највећег трговинског партнера са 60% укупног извоза. Такође, Србија има преференцијалне трговинске споразуме са земљама CEFTA, Русијом и Кином, што омогућава компанијама приступ широком спектру тржишта.

Временска зона Србије представља још једну стратешку предност, јер се налази на савршеној позицији између САД и Азије. Ово омогућава компанијама да одржавају несметану комуникацију са глобалним партнерима и ефикасно управљају операцијама на више континената током истог радног дана.

Поред географског окружења, и инвестиционо нуди многе предности. Регулаторна процедура за улазак на тржиште је једноставна, а корпоративни порез од 15% сврстава Србију међу земље са нижим стопама у Европи. Такође, влада често пружа субвенције за стране инвеститоре, као и пореске олакшице и субвенције ако инвеститор испуни одређене услове везане за запошљавање радне снаге.

На крају, Србија има високо квалификовану и конкурентну радну снагу, нарочито у секторима као што су ИТ, аутомобилска индустрија, рударство и пољопривреда. Српски професионалци се истичу одличним знањем енглеског језика, адаптабилношћу и интензивном радном етиком. Садашњи фокус на технологију и иновације, подржан присуством глобалних компанија са великим истраживачким и развојним центрима, значајно је допринео ширењу технолошког екосистема Србије. Ово је подстакло технолошки напредак и трансфер знања, што је додатно позиционирало Србију као регионалног технолошког центра са квалитетном експертизом, а не као државу са јефтином радном снагом погодном само за offshoring.

Сектори са највећим потенцијалом за будуће инвестиције и сарадњу

Информационе и комуникационе технологије (ICT)

ICT сектор у Србији тренутноизноси око 10% БДП-а и налази се међу прва четири извозна сектора. У сарадњи са САД, вредност извоза у овом сектору износи око 4 милијарде долара. У Србији постоји преко 3000 компанија у ICT сектору које запошљавају око 110 000 људи. Стартап екосистем расте око 30% годишње, уз подршку иницијатива попут оснивања првог Института за истраживање вештачке интелигенције у Југоисточној Европи и развоја Националне AI стратегије.

Ипак, један од изазова представља „одлив мозгова“. Пројекције показују да ће, ако сектор настави да расте по стопи од 20% годишње, доћи до недостатка око 15 000 радника у будућности. Међутим, власти су препознале овај проблем и инвестирале у проширење универзитетских капацитета у области ICT-а.

Инфраструктура

Србија се налази на раскршћу три кључна европска коридора (VII, X и XI) и често се сматра везом између Западне Европе и Блиског истока. Иако је инфраструктура у прошлости патила од недостатка инвестиција, у последњој деценији су покренута велика улагања. Влада планира да издвоји 14 милијарди долара за инфраструктурне пројекте 2025. године.

Будући пројекти укључују изградњу 345 км аутопутева и 579 км брзих саобраћајница. САД су већ препознале потенцијал сектора, и уложиле 2 милијарде долара у изградњу Моравског коридора (112 км), чија је изградња завршена крајем 2024. године.

Ваздушни и речни транспорт такође нуде значајан потенцијал за будуће инвестиције. Планирана је транформација аеродрома у Новом Саду, Краљеву, Ужицу и Крушевцу за комерцијалне летове. У речном транспорту је најављен пројекат нове Београдске луке, док сам град има одличну стратешку позицију на реци Дунав и годишњи приход од преко 10 милиона долара од луке. Сличан пројекат је најављен и за луку у Смедереву.

Аутомобилска индустрија (конкретно EV) Аутомобилска индустрија у Србији представља значајан део економије, са учешћем од око 15% у укупној индустријској производњи и 18% у извозу. Последњих година, сектор је привукао велике инвестиције, посебно у производњу електричних возила и компоненти за иста. Компанија Stellantis је уложила 210 милиона долара у фабрику Фијата у Крагујевцу за производњу електричних возила, док је јапански Nidec 2023. отворио две фабрике у Новом Саду, повећавајући производњу мотора за EV. Фирма ElevenEs је покренула фабрику батерија у Суботици вредну 1,1 милијарду долара, са циљем да до 2027. достигне капацитет од 48 GWh. Ове инвестиције сигнализују и учвршћују позицију Србије као будућег европског центра за производњу електричних возила.

Енергетика

Енергетски сектор Србије има највећи инвестициони потенцијал у обновљивим изворима. Око трећине енергије у земљи долази из обновљивих извора, а након почетка рата у Украјини 2022. године, Србија је предузела значајне кораке у диверзификацији. Влада је најавила планове да уложи 15,6 милијарди долара у пројекте обновљиве енергије.

У октобру 2024. компаније UGT Renewables и Hyundai Engineering су потписале уговор са Владом Србије о изградњи шест соларних електрана укупног капацитета 1,2 GW, заједно са системима за складиштење енергије. Овај пројекат, вредан 1,8 милијарди долара, представља највећи соларни пројекат у Србији до сада.

Неке америчке енергетске компаније које већ имају присуство у Европи, а које би могле једног дана постати партнер Србије:

• General Electric: бави се модернизацијом топлана и електрана, са фокусом на ефикасност и обновљиву енергију.

• Alcazar Energy: развија пројекте ветропаркова у региону Западног Балкана, укључујући Црну Гору и Северну Македонију, са капацитетом од скоро 500 MW.

• Fluor Corporation: глобални лидер који има велико искуство у пројектима обновљиве енергије великог обима, укључујући ветар, соларну енергију и складиштење енергије.

• AES Corporation: специјализована је за обновљиве изворе енергије и решења за складиштење енергије, са великим искуством у пројектима ветропаркова и соларне енергије у Источној Европи.

• ExxonMobil: једна од највећих енергетских компанија на свету, проширила је фокус на технологије са ниским емисијама угљеника и решења за енергетску ефикасност, што се може уклопити у циљеве Србије за енергетску транзицију.

Неискоришћен енергетски потенцијал Србије у обновљивим изворима:

Здравство

Србија троши релативно висок проценат БДП-а на здравство од око 10%, али јавни сектор је оптерећен дугим листама чекања, нижим квалитетом услуга и корупцијом. Ипак, приватни здравствени сектор који бележи сталан раст, нуди брз приступ и ефикасне услуге.

И јавни и приватни сектор пружају простор за будуће инвестиције, с обзиром на то да је Републички фонд за здравствено осигурање највећи купац. Увоз чини око 88% тржишта медицинске опреме, а 15% увоза долази директно из САД. Стварни удео америчких инвестиција је још већи, јер се многи амерички производи дистрибуирају преко европских партнера.

Највеће прилике за производе и услуге су у информационим системима, техничкој помоћи и технологијама за амбулантну и болничку негу. Реформе у здравственом систему су додатно повећале потражњу за новом опремом, што представља значајан потенцијал за будуће улагање.