Свет куца на врата Србије

Ко долази у Србију?

Последњих месеци српску јавност доминирају вести о посетама страних званичника и околностима које их прате. Тумачења су различита — једни у присуству светских лидера виде притисак и супротстављање интересима Србије, док други у појачаном интересовању Европе и остатка света виде почетак дубљег процеса и знак значајних промена у спољној политици Србије и јачања њене глобалне позиције.

Глобални контекст

Да бисмо разумели шта се дешава, потребно је сагледати шири контекст. Самит БРИКС-а у Казању показао је спремност појединих светских лидера да се отворено окупе око Русије у тренутку када је јаз између Запада и Москве најдубљи до сада. Док је Србију на маргинама тог скупа представљао министар Александар Вулин, у Београду су се истовремено вијориле европске заставе — стигли су премијери Пољске и Грчке, Доналд Туск и Киријакос Мицотакис, а затим и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Сви званичници — и домаћи и страни — отворено говоре о Србији као будућој чланици ЕУ.

Де факто крај савезништва са Русијом

Од почетка рата у Украјини, спољна политика Србије — до тада избалансирана — нашла се под све већим притиском. Највиши руски званичници нису више посећивали Београд. За разлику од хиљада руских држављана и компанија које су се преселиле у Србију, руске државне институције и представници остали су по страни. Главни носилац односа са Москвом постао је Александар Вулин, са оштром реториком, али без одговорности. Између Путина и Вучића није било контаката — изузев једног телефонског разговора о снабдевању гасом.

Кина попуњава празнину

Иако Србија није увела санкције Русији, чиме се одржава илузија о „савезништву“, реални утицај Москве је у паду. Насупрот томе, Кина на неки начин преузима улогу равнотеже према Западу. Посета председника Си Ђинпинга у пролеће 2024. са огромном делегацијом показала је дубину економске сарадње. Ипак, Кина и поред утицаја не одређује правац српске спољне политике.

Јача сарадња са регионом

Посете лидера из региона су константне — и пре и после Украјинског рата. Посебно се издваја Мађарска, кључни партнер у области безбедности, економије и заштите мађарске мањине у Србији. Са Црном Гором, односи су у успону од пада власти ДПС-а 2020. године. Лидери попут Кривокапића, Абазовића и Милатовића више пута су посетили Београд.

Све чешће посете Турске

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је у последњих седам година посетио Србију чак четири пута. Турска жели да учврсти свој утицај у региону, подржавајући муслиманске заједнице и економску сарадњу. Посете укључују пословне форуме и верске догађаје попут отварања џамије у Новом Пазару. Турска је важан партнер због трговине, туризма, транзита и улоге у КиМ, Санџаку, Босни и Албанији. Недавни напади вехабијских терориста подсећају на значај добрих односа са свим актерима који имају утицај на муслиманске заједнице у региону.

Европски лидери у Београду

Највећи скок броја посета забележен је од почетка рата у Украјини. У кратком периоду Београд су посетили председник Француске Емануел Макрон (два пута), канцелар Немачке Олаф Шолц, италијанска премијерка Ђорђа Мелони, као и лидери Шпаније, Пољске, Аустрије, Кипра и Грчке. Мађарски премијер Орбан и словачки премијер Фицо одржали су трилатерални самит са Вучићем. Порука је јасна — Србија је пожељна у Европској унији.

Светска пажња према Србији

Поред Европе, интересовање за Србију расте и у остатку света. Председници УАЕ Мухамед бин Зајед и Израела Исак Херцог више пута су били у Београду. Званичници из Индије, Египта, Индонезије и неколико афричких држава такође су посетили Србију. Ово је делом резултат појачане дипломатске активности Министарства спољних послова од када је Марко Ђурић постао министар. Србија наставља традицију несврстаности и економског отварања ка Глобалном југу.

Ко недостаје?

Србију су у последњих пет година посетили Си Ђинпинг, Путин, Макрон, фон дер Лајен, Шолц, Мелони, Ердоган... али један важан лидер недостаје — председник САД. Иако су високи амерички званичници попут Џејмса О’Брајена и Хозеа Фернандеза више пута боравили у Београду, посета америчког председника би могла да означи почетак вишег нивоа партнерства Србије и САД.

Заокрет ка Европи

Најучесталије посете ЕУ званичника указују на јасан правац — Србија је спремна за убрзање евроинтеграција. Европске реформе су срж актуелног владиног програма, а неколико држава чланица жели Србију у ЕУ што пре. Посете нису симболичне, већ порука: место Србије је у Европи.

Лопта је на нашем терену

Србија се ретко када у својој модерној историји нашла у ситуацији да има толико отворених врата. Са растућим мултиполаризмом у свету, Србија добија на значају. Осим приближавања ЕУ и Западу, очување веза са остатком света, посебно са земљама у развоју, може додатно ојачати међународну позицију Србије. А можда „отворена врата“ више нису довољна метафора — свет куца на врата Србије.