Где Србија иде?

Србија је често окарактерисана као руски прокси, антивестернска и заостала земља од стране посматрача Балкана који покушавају да сачувају наративе из прошлости. Други тврде да је Србија издала Русију, да седи на две столице и да је опортунистичка земља. У међувремену, српска влада проглашава да је Србија независна, неутрална и суверена држава.

Али шта кажу чињенице? Да би се открила истина, треба пратити новац. У случају Србије, можете пратити и инфраструктуру. Путеви, железнице, летови – сви велики инфраструктурни пројекти воде Србију далеко од Русије и према Западу. Овај правац није произвољан, јер праћење људи такође показује да Срби одлазе на Запад ради посла и образовања.

Инфраструктура: Нове железнице, ауто-путеви и летови који повезују Србију са Западом

Тренутно је у току изградња брзе железнице између Београда и Будимпеште, која има за циљ да смањи време путовања између престоница Србије и Мађарске на само два и по сата.

Овај пројекат железнице је савршена илустрација српског правца. Иако кинеске компаније граде пругу и остварују профит, крајњи резултат ће бити јачање веза Србије са Европом и Западом.

ЕУ је директно подржала реконструкцију железнице која повезује Београд са Нишем, највећим градом у јужној Србији, што ће смањити време путовања на овој релацији на сат и 40 минута. Ово ће отворити пут за повезивање са Грчком, омогућавајући путовање возом од Београда до Солуна и Атине.

Када се анализира јавни наратив након усвајања резолуције УН-а о Сребреници, може се чинити да је Босна и Херцеговина на ивици конфликта, подсећајући на осећања из 1990-их. Међутим, Србија и Босна и Херцеговина обнављају мостове преко реке Дрине и раде на обезбеђивању средстава из ЕУ за реконструкцију железнице Београд-Сарајево, а Србија такође планира изградњу ауто-пута који ће је повезивати са Босном и Херцеговином.

Следеће године се очекује покретање директног лета између Београда и Мајамија, чиме ће се додати постојећи директни летови између Београда и Чикага и Њујорка, који су једини директни летови за САД из региона. Аеродром "Константин Велики" у Нишу ускоро отвара нови терминал са капацитетом од милион и по путника годишње. Такође, све је више сезонских летова ка популарним европским дестинацијама, што указује на то да ће авио-саобраћај Србије у будућности постати још гушћи.

Енергетика: Диверсификација далеко од Русије уз помоћ Запада

Када је реч о независности једне земље, у овом случају Србије, кључни фактор је енергетика. Зависност од руског гаса дуго је била једна од највећих препрека за праву самодовољност Србије, а тренутна ситуација показује да је диверсификација како би се смањила ова зависност национални приоритет.

Прошле године је уз подршку ЕУ изграђен гасни интерконектор који повезује Србију и Бугарску, способан да задовољи до 60% потреба Србије за природним гасом. Такође је договорена изградња гасовода који повезује Београд и Бања Луку, што представља значајан корак ка енергетској диверсификацији у региону.

Енергетска независност Србије би се додатно подигла изградњом нуклеарне електране. Стратешко партнерство између Србије и Француске у области нуклеарне енергије могло би бити прекретница за Србију и Западни Балкан.

Европи је потребан поуздан, али и приступачан извор критичних сировина као што су бакар и литијум, који нису раздвојени огромним океанима и континентима. Ово представља геостратешку прилику за Србију, јер потенцијал за развој производње батерија и аутомобила у Европи нуди сигурност у изузетно неизвесном ланцу снабдевања.

Безбедност: Неговање партнерстава са заједничким циљем безбедног Западног Балкана

Не постоји сумња у српску оријентацију када је реч о безбедности. Србија редовно спроводи заједничке војне вежбе са западним земљама и негује све већу сарадњу и партнерства са ЕУ и САД, са циљем унапређења и модернизације своје војске и доприноса миру и стабилности у региону.

Да, Србија није признала независност дела своје територије која је једнострано проглашена без обзира на српски став. Али упркос томе и свим препрекама, она наставља да се залаже за нормализацију односа, очување мира и заједничку будућност региона у оквиру ЕУ.

Пажња мора бити усмерена на све сегменте у којима Србија ради на томе да постане интегрални део европског система безбедности, енергетике и инфраструктуре, док доминантни наративи и честа хипербола сугеришу другачије. Чини се да није питање где Србија иде, јер чињенице јасно показују да се Србија неповратно приближава Западу.

Вук Велебит