Шта ако Америка оде?

Последице могућег повлачења САД-а са Западног Балкана на динамику спољне политике Србије

Недавни интензивирани напори у српско-америчким односима представљају веома позитиван развој за обе земље. Ипак, не треба занемарити екстреман, али не нужно нереалистичан сценарио у којем би се САД политички повукле из региона и препустиле га европским силама. Такав сценарио би значајно променио контекст и простор за маневрисање српске спољне политике.

Промене у спољној политици САД-а: Фокус на Азију уз смањење присуства на другим местима

Током последње три деценије, улога Америке у обликовању политичког пејзажа Западног Балкана била је неупитна. Ипак, овај ниво утицаја није јединствен само за овај регион; Америка је била доминантна сила у неколико других делова света. Међутим, приметан је тренд повлачења Америке из ових региона, стварајући потенцијално ризичне празнине.

Овај тренд је очигледан од потпуног повлачења из Авганистана до опрезнијег приступа на Блиском истоку усред конфликата који утичу на слободан проток робе, што је у оштрој супротности са потпуним војним одговорима које би Америка могла да примени пре две деценије. У Украјини, иако је у почетку била значајна подршка, Конгрес није одржао исти ниво проактивног ангажмана као у раним данима конфликта, што одражава ширу стратегију опрезног ангажовања у односу на одлучне интервенције карактеристичне за америчку спољну политику из прошлости. Истовремено, амерички фокус се појачао ка обавези према "Слободном и отвореном Индо-Пацифику", иницијативи која има двопартијску подршку. Ова стратешка промена указује на значајну реевалуацију улоге Америке на светској сцени, при чему се приоритети новим геополитичким интересима и изазовима у Азији, што утиче на међународну стабилност и равнотежу моћи.

Стратешка прекретница: Преоријентација спољне политике Србије према Западу

Србија води политику која балансира између више великих сила. Главни троугао обично лежи на линији ЕУ-САД-Русија, уз подршку Кине. Од почетка инвазије Кремља на Украјину, Србија се дистанцирала од Русије, сада балансирајући на линији САД-ЕУ (првенствено Немачка и Француска), уз подршку Кине, која је далеко, али остаје релевантна.

Како Америка преиспитује своје глобалне ангажмане, важно је препознати да повлачење њеног утицаја ризикује угрожавање сопствених интереса, који се не морају нужно увек поклапати са онима ЕУ или одређених европских земаља.

Тренутни став САД-а омогућава прилагодљивији приступ у решавању изазова са којима се суочава Западни Балкан. Смањење америчког присуства у региону ризикује јачање улога Русије и Кине које би могле попунити насталу празнину и стећи значајан утицај. Ова промена се дешава у тренутку када неке европске земље, традиционално мање флексибилне у свом приступу према Балкану, можда неће у потпуности одговарати на суптилне потребе региона.

Изградња нове економске и безбедносне парадигме: Партнерство САД-Србија

Регионално

У случају ненасилног повлачења САД-а са Западног Балкана, Србија ће се појавити као лидер у региону. Као таква, мораће да буде не само гарант стабилности, већ и главни партнер Сједињених Држава у осигурању безбедности и просперитета региона.

За да би иницијатива Отворени Балкан у потпуности остварила своју визију неговања економске међузависности и унапређења регионалне безбедности, неопходно је да цео регион учествује. Структурирана да исплете чврсту економску мрежу сличну оној у Европској унији, са надом да се придружи истој Унији, иницијатива има за циљ изградњу оквира у којем међусобне економске зависности значајно смањују безбедносне ризике и тензије. Америчка подршка је кључна у овом контексту, не само као потврда већ као покретачка снага у охрабривању ангажмана целог региона Западног Балкана. Такав јединствени приступ, уз подршку САД, не само да би ојачао темеље иницијативе, већ би се такође ускладио са стратешким интересима САД у обезбеђивању дугорочне стабилности и просперитета на Западном Балкану, чинећи регион моделом економске кохезије и безбедности. Само са овим нивоом кохезије, безбедности и међусобне економске међузависности, САД могу удобно прећи на мање видљиву улогу, након што су омогућиле самooдрживу и стабилну средину на Балкану.

Континентално

Да би Америка остала ангажована у Европи, кључно је јачање економских веза и коришћење историјских односа са земљама које су опрезне и према Западној Европи и према Русији. Земље у Интермаријуму, као што су балтичке државе, Пољска, земље Вишеградске групе, Румунија и Бугарска, заједно са Украјином, деле стратешки интерес у одржавању снажног присуства САД како би се супротставиле руском утицају и контроверзним политикама ЕУ. Ове земље, које теже стабилности и аутономији, већ имају стабилне односе са САД, пружајући основу за дубљу сарадњу.

За Србију, изградња ближих односа са овим земљама Централне и Источне Европе могла би отворити пут за јаче везе са САД. Овај приступ је у складу са интересима САД у промовисању стабилности и јачању трансатлантске везе. Подршка интеграцији Србије у иницијативе попут Иницијативе три мора могла би служити овој двострукој сврси, јачајући улогу Србије у Европи и наглашавајући важност јединственог и просперитетног континента.

Глобално

Интеграција Србије у економске оквире које су основале САД, као што је ИМЕЦ коридор, кључна је за премошћавање јаза између Србије и Сједињених Држава. Ова веза не само да би ојачала везе Србије са САД, већ би је и укључила у виталне ланце снабдевања, што би било обострано корисно за обе земље. Конкретно, ИМЕЦ коридор представља конкретну прилику за јачање економске сарадње између САД и Србије, подижући положај Србије на глобалној економској сцени, док истовремено обезбеђује поузданог савезника за САД у региону.

Петар Чекеревац