Због чега би следећи председник САД требало да посети Србију?

Појачано интересовање за Србију

Српски званичници никада нису били заузетији — број посета страних лидера Београду драстично је порастао од почетка рата у Украјини. Лидери већине светских сила дошли су у Србију од руске инвазије, укључујући Урсулу фон дер Лајен, Емануела Макрона, Олафа Шолца, Реџепа Тајипа Ердогана и Си Ђинпинга. Ове посете показују намеру њихових земаља да ојачају односе са Србијом — циљ који све чешће истичу и амерички званичници.

Прошло је много времена

Ипак, последњи амерички председник који је посетио Србију то је учинио пре 45 година. У садашњем геополитичком контексту, посета Београду од стране председника САД представља логичан корак у продубљивању партнерства између Србије и САД. Тим поводом, осврнућемо се на досадашње председничке посете и њихов значај за билатералне односе — од прве до (потенцијално) наредне, готово пола века касније.

Никсон и несврстани

Посета Ричарда Никсона Југославији у октобру 1970. године била је прва званична посета једног америчког председника једној социјалистичкој земљи Источне Европе. У тренутку када су се сукоби водили у Вијетнаму, Камбоџи и на Блиском истоку, Никсон је желео да очува добре односе са несврстаним земљама као део шире политике „детанта“ и глобалног смиривања тензија.

Форд у Југославији

Његов наследник, Џералд Форд, посетио је Југославију 1975. године у контексту блискоисточне кризе. Он је у разговорима с Титом поновио поштовање према независности и несврстаном курсу Југославије. Форд је такође говорио о економској сарадњи и америчкој војној помоћи, која би омогућила Југославији већу одбрамбену самосталност ван источног и западног блока.

Картерови пропусти

Иако су односи били у успону, председник Џими Картер направио је два велика дипломатска пропуста. Прво, у кампањи 1976. изјавио је да не би бранио Југославију у случају совјетског напада. Како је касније признао потпредседник Волтер Мондејл: „Требало нам је три године да исправимо ту грешку.“

Друго, Картер није присуствовао сахрани Јосипа Броза Тита 1980. године, упркос препорукама амбасадора Лоренса Иглбургера и саветника. Међународна јавност је оштро критиковала тај гест, нарочито јер се на сахрани појавио совјетски лидер Леонид Брежњев. Америчку делегацију предводили су Мондејл, министар финансија Милер и Картерова мајка.

Сахрана Тита

Сахрана Јосипа Броза Тита била је једна од највећих у модерној историји — присуствовали су представници 128 земаља, укључујући четири краља, 31 председника и бројне премијере и министре. Изостанак Картера доживљен је као политички хладнокрван гест који је умањио улогу Југославије и повредио њено руководство. Парадоксално, совјетско присуство појачало је утисак америчке равнодушности.

Касна и безначајна посета

Картер је посетио Београд мање од два месеца касније и положио цвеће на Титов гроб, али посета није имала конкретан утицај. Југославија је након Титове смрти ушла у политичку и економску кризу, а приоритети САД под Роналдом Реганом су се променили. Од тада — 45 година касније — ниједан амерички председник није дошао у Београд.

Где смо сада?

Србија данас игра све значајнију регионалну улогу као фактор стабилности. Америчка и европска дипломатија активно раде на већем укључењу Србије у регионалне безбедносне механизме, уз поштовање војне неутралности. Партнерство у економији и енергетици расте, али то није довољно видљиво у јавном мњењу — што представља дугорочну претњу.

Директно ангажовање

Један од разлога зашто Владимир Путин и Си Ђинпинг уживају симпатије у Србији јесте чињеница да су више пута долазили у Београд, праћени великим делегацијама и порукама пријатељства. Иако тадашње околности нису оправдавале тај ниво пажње, нови тренд у српско-америчким односима указује да би посета председника САД била логичан след догађаја и корак ка продубљивању партнерства.

Зашто је то важно?

Како САД траже начине да уравнотеже утицај Русије и Кине у региону, Србија као економски партнер добија на значају. Посета председника САД била би сигнал српском народу да Америка жели Србију за савезника, али и порука инвеститорима да је Србија стабилна и пожељна дестинација, што је подржано и добијањем инвестиционог кредитног рејтинга. Богато наслеђе српско-америчких односа, од Тесле и Пупина до хуманитарне сарадње и спорта, нуди јаку основу за јавно повезивање.

Двопартијски интерес

Посета Београду уклапа се у програме оба председничка кандидата. Доналд Трамп има сараднике упознате са регионом, попут Ричарда Гренела, и Србија је природан наставак његових односа са Мађарском и Виктором Орбаном. Камала Харис, као председница, морала би да посвети више пажње спољној политици. Она нема терет 1990-их, што би могло да побољша амерички имиџ у Србији и отвори простор за нову фазу односа.